ЦРКВА СВЕТОГ ПАВЛА – Петроварадин
Према записима Франца Шамса, војна капела, али у оквиру Казамата, постојала је у другој половини 18. века. Дозволу за њу тражио је митрополит Павле Ненадовић. Била је саставни део Војне болнице, према Београдској капији, да би се крајем 19. века нашла на супротној страни (у бедемима који су излазили на Дунав). Спомиње се 1892, а 1895. је званично освећена и посвећена српској светици Мајци Ангелини (бившој деспотици Бранковић). Први војни свештеник ове црквице (од 1894. године) био је крушедолски јеромонах и намесник Герман Бошковић.
После уједињења 1918. године у оквиру Војне болнице отворена је већа војничка црква. Зграда некадашње електричне централе је 1922. године адаптирана, а 1927. уобличена у црквено здање. Краљ Александар Карађорђевић је цркви поклонио звоно ливено у Крагујевцу. Освештао ју је патријарх Димитрије Павловић, а посвећена је светом ваведењу. Иконостас је израдио Васа Ешкићевић (1867-1933), родом из Ирига, сликар Прве српске армије (ученик руског сликара Рјепина). Црква је радила до 1941, а од ослобођења до 1990. године у њој је био магазин лекова. Војска је цркву вратила Сремској епархији 1990, а на дан Светог мученика Игњатија 1991. храм је освештан и посвећен светом апостолу Павлу.
После уједињења 1918. године у оквиру Војне болнице отворена је већа војничка црква. Зграда некадашње електричне централе је 1922. године адаптирана, а 1927. уобличена у црквено здање. Краљ Александар Карађорђевић је цркви поклонио звоно ливено у Крагујевцу. Освештао ју је патријарх Димитрије Павловић, а посвећена је светом ваведењу. Иконостас је израдио Васа Ешкићевић (1867-1933), родом из Ирига, сликар Прве српске армије (ученик руског сликара Рјепина). Црква је радила до 1941, а од ослобођења до 1990. године у њој је био магазин лекова. Војска је цркву вратила Сремској епархији 1990, а на дан Светог мученика Игњатија 1991. храм је освештан и посвећен светом апостолу Павлу.
Владимира Назора, Петроварадин