КАРИН САЛАШ – СРБОБРАН

Салаши су паорске куће молованих зидова ишараних разним мустрама, о које су окачени осликани тањири и „куварице“ са обавезним порукама. Уске стазе од пажљиво послаганих циглица воде до амбара, стаја, чардака. И ђерма у сред дворишта. Шарови лају на све и свашта, највише на мачиће које се лењо шуњају двориштем. А око свега земља, родна и плодна.

На продучју Панонске низије помињу се од средњег века. У Војводини, највећи број салаша подигнут је средином XИX, око Суботице и Сомбора, Србобрана, Бечеја и Ченеја. Сто година касније, након Другог светског рата, порушено их је на хиљаде. Оно што је од њих остало је онолико да покажу живот од некад. Куће и помоћни објекти уз минималне корекције наликују ондашњим, осликавају једно време на посебан и занимљив начин. Њихова унутрашњост је модернизована и за разлику од некад, када се на њима производило свакојако биљно благо, гајила стока, власници их користе у туристичке сврхе. А њихова данашња лепота је у маштовитости модерних салашара да их представе на јединствен начин.

Прича о Карином салашу је атипична, успешно прилагођена животним нормама и ритмовима породице Радивоја Ралета Нићина. Једног од оних дерана који је правећи друштво деди, на салашу проводио најлепше тренутке свога детињства, после чега се одметнуо на неке школе и послове, да би се постепено, са супругом и ћеркама полако враћао. Не потпуно и до краја, већ колико њему и његовој породици одговара.

Некада Салаш Раде Каре, данас је преименован у једноставнији облик породичног шпиц-намена Карин салаш.   Салаш је постао интересантно место када је породица осетила потребу да нађе утичиште ван града, где ће несметано моћи да се посвети једно другом. Неприлагођеност саобраћајне комуникације, родитељи радно активни, деца са бројним ваннаставним обавезама, за сада заједничке тренутке своде углавном на квалитетно проведене викенде.

Нићини су млади, урбани, вискообразовани људи. Радивој нићин је 15 година био директор банке, бавио се финансијама у пољопривреде а данас води консултантску кућу специјализовану за пружање саветодавних услуга у пољопривреди. Супруга Марија је професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, деца на путу да то буду, а срце на две стране. Сваке године се нешто на салашу дотера, доради, а ћерке, једна 17, друга 15 година, све своје слободно време проводе у природи, једу еколошку храну, имају радне навике, телефон користе само из преке потребе, живе реалан живот. Али, зарад мира на једном салашу, жртвован је социјални живот. Упркос томе, за пет-десет година супружници себе виде на салашу, а у град ће долазити само у позориште.
Повезница са пословним светом, као и онима који воле коње, препознатљив амбијент, осмишљена перфекција сваког кутка салашарског пространства, који неки називају двориштем, доноси 15 – 20 догађаја годишње у прихваљивим месецима, што је тренутна мера власника, да домаћински и онако како то они знају, покажу своје гостопримство, и да им прија.Карин салаш се налази на излазу из Србобрана према Бечеју. Предност близине магистралног пута и аутопута, као и бициклистичке руте повезане са Бељанском баром, те развој руте „ЕуроВело11“ отвара бројне могућности доласка и боравка на салашу.

 Важно је да оваквих примера као што је на Карином салашу буде што више, јер на тај начин туристи ће имати садржајнију понуду и могућност да изаберу од сваког од нас шта има паше. Конкурентност је добра јер подиже квалитет. Неко има добру супу, неко хлад, неко могућност јахања, али свако треба да има нешто што је другачије, нешто што ће макректиншки добро упаковано понудити тржишту.