ВИНАРИЈА “ЧОКА” – Чока

Винова лоза у љубави је са чоканским крајем готово два миленијума, али је темеље индустријског виноградарства дао велепоседник Ледерер Артур на прелазу 19. у 20. век. Агилни Ледерер започео је, испод нивоа Тисе, и градњу подрума који данас предводи друштво највећих подземних подрума на Балкану. У легендарном винском бурету запремине 67.000 литара, партије карата, у пратњи цигана, трајале би данима.Након Другог светског рата, вински комплекс прелази у државне руке те настаје “Винарија Чока”. Данас, уз Тису (на око 203 хектара), успевају Цабернет Саувигнон, Мерлот, италијански и рајнски Ризлинг, Цхардоннаy, Мусцат Отонел, Франковка и Саувигнон Бланц. Шездесет девете године прошлог века из Винарије излази вино Ждрепчева крв, и одмах осваја простор, како бивше Југославије, тако и традиционално вински јако европско тржиште. О квалитету сведочи податак да је, 80-их година, и до 50 вагона Ждрепчеве крви, сваког месеца, напуштало Винарију да обрадује винофиле широм света. Добар пласман имала су и вина Мерло, Ружица и Мускат Отонел, али и разна жестока пића.
Подрум је 1903. започет и завршен 1912. са капацитетом од 2000 вагона.Подрум је оригинално и јединствено здање и убраја се у један од најлепших у бившој Југославији. У подрум се улази кроз голема врата испред којих се налази дрвени стуб што је служио за спуштање и извлачење буради. Спуштајући се дубоким степеништем у вински део подрума наилазимо на иницијале бившег власника А.Л. и натпис ИН ВИНО ВЕРИТАС. А онда, изненађење, испред нас искрсава пространи подрум испуњен големим дрвеним бурадима. У 7 улица вина, како се зову његови пространи огранци, на 10 метара под земљом, поређано је око 130 храстових буради од 1.500 до 11.000 литара, многа су стара и читав век.Подрум је грађен на километар од мртве Тисе, а садашњи ток реке удаљен је свега око четири километра. То је подрум традиције “вински град са уличицама и бачвама”.Највећи суд прати необична прича. Простран, као мања дворана, некада је служио за господске седељке. Уз најбоље чоканско вино, с картама на столу, водили су се и пословни разговори. Може се рећи да су многе судбине тог дела потисја решаване у стакленој соби за 67.000 литара. Најпознатија је улица Мерлоа, а од буради тзв. Симино буре у коме се увек налази најбоље вино.