Трагови сталних људских насеља на подручју новобечејске општине откривени су на Борђошу, Гарајевцу и Матејском Броду. Мaтејски Брод, као значајно археолошко налазиште, Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије 1950. године стављен је под заштиту државе.
Археолошки локалитет Матејски Брод налази се на око 6 километара североисточно од Новог Бечеја, на граници два потеса: Матеј и Шимуђска страна. То је уствари издвојени плато, на самој ивици ниже лесне терасе, елипсастог облика, величине 136×50 метара. На западној страни плато се окомито спушта, прелазећи у бару, остатка некадашњег речног корита Малог Бегеја. На овом локалитету су од 1949-1952. године вршена заштитна ископавања и тада је откривено седам неолитских кућа. Све су куће раздвојене уским пролазима, што наводи на размишљање о могућности постојања примитивне урбанизације. Археолошки локалитет Матејски Брод је неолитско насеље које припада средњем неолиту потиске културне групе, која се датује у периоду од 3900-3550. године пре наше ере. Потиска култура обухвата северно подручје наше земље са концентрацијом локалитета између река Мориша, Златице и Тисе, све до реке Галацке која чини јужну границу простирања. У познијим фазама ова култура се шири на југ дуж реке Тисе и то превасходно са банатске стране. Насеља потиске културе подизана су на нешто уздигнутијим деловима терена, па су захваљујући томе била заштићена од високих вода. Локалитет Матејски Брод је претежно рибарско насеље на шта указују плитке посуде за рибу и тегови за рибарске мреже. Налази угљенисаних житарица указују нам на развитак земљорадње. Развијено у том периоду је и сточарство о чему сведочи велики број нађених остатака животињских костију. Пластични орнаменти у виду налепка или ребара могу покривати површину по суду делећи је на засебне целине. Орнаментика грубе керамике изведена је техником урезивања меандоидних мотива или цик-цак линија. Керамика је светло мрке, жућкасте, цигласто-црвене боје, без превлаке, често са траговима црвеног бојења. Култну керамику потиске културе чине жртвеници и зооморфни поклоници израђени у облику животињских глава /бик, птица/. Идолна пластика је заступљена ретким примерцима. Карактеристична су и оруђа која се израђују од кости, камена и печене земље. То су пљоснате камене секире, оруђа од кости, шила, спатуле, харпуни као и алатке од рога. Позната је употреба опсидијана о чему говоре бројни налази са овог локалитета од кога су израђени кремени ножићи. Детаљнија истраживања и проучавања потиске културе као и самог локалитета Матејски Брод пружиће нам више података о постојању и трајању потиске културе на нашем подручју
Тeкcт: Снежана Маринковић,
археолог Народни музеј Зрењанин
